ХЕРМАФРОДИТИ: Да ли се то маже на хлеб?

Пол ћеш најлакше променити ако си, рецимо, риба кловн или орада. Ако ипак ниси риба кловн а и даље читаш овај текст ево пар речи о томе шта су  хермафродити.

Појам хермафродит описује биће које је двополно. Односно то је биће које ствара и мушке и женске полне ћелије. То значи да је и мушко и женско. Не увек у исто време.

Легенда о Хермафродиту

Реч хермафродит потиче из грчке митологије и везана је за причу по којој се речна нимфа Салмакида на први поглед заљубила у прелепог Хермафродита, сина бога Хермеса и богиње Афродите. Он ју је одбио, али му је Салмакида, док се Хермафродит купао у реци, пришла и обгрлила молећи је богове да заувек здруже њихова тела.
Ганути њеном љубављу богови су јој удовољили и претворили Хермафродита у биће које сједињује оба пола. Легенда даље каже да би свакога ко би се касније окупао у том извору сналазила иста судбина.

Хермафродитизам је честа тема античке ликовне уметности и књижевности.

Неке рибе и бескичмењаци знају да буду секвенцијални хермафродити, односно у стању су да мењају пол тако што један део живота проведу као мужјак, а други као женка или обрнуто.
Постоје и они други који су попут пужа или кишнe глистe хермафродити код којих су истовремено присутна оба пола.

Али природа није одушевљена самооплодњом и доста труда улаже да је спречи. Па се користи триковима као што је дихогамија (компликована рач која значи да је испољавање пола временски раздвојено). Јединка део живота буде мужјак, а део живота женка.
Или херкогамија (још компликованија реч) где су полни органи просторно одвојени па је самооплодња онемогућена или барем отежана.

Чему толики труд?

Чиме је то олакшано размножавање ако такви организми ипак не моге да се паре сами са собом?

Јер је организмима тако лакше да укомбинују дејт.

Зашто се природа толико труди да спречи самооплодњу?

Разноликост гена обезбеђује здраво потомство. 

Уколико неко има неку болест или аномалију велика је вероватноћа да се тај ген умуљао негде и код његових сродника. Можда се није испољио, али вероватно је ту.
Ако се сродници са том аномалијом укрсте, повећава се и вероватноћа да ће се она пренети  на њихове потомке.
Избегавање ових ситуација му дође као вечити слалом мајке природе између аномалија и мутација тј. њени вечити покушаји да их избегне.

А шта каже закон?

Из истог разлога се и међу људима избегава укрштање у сродству. И закон је ту умешао прсте, или боље рећи чланове. У овом случају члан 19.

По закону републике Србије (Породични закон) забрањено је ступање у брак сродиницима до VI степена сродства јер се одавно зна да недовољна разноликости гена (уколико потичемо од истог претка онда је велика вероватноћа да имамо сетове истих гена) на потомство може да остави разноврсне негативне последице. Најчешће у виду урођених болести или деформитета.

Степен сродства није исто што и колено и не треба их мешати.

И за крај приче о хермафродитизму преносим вести из несвести:

У пољском граду Тушину 2014. године градска управа  је започела необичну полемику. Требало је, наиме, да новоотворени парк за децу носи име Вини Пуа. Градски оци су сматрали да Вини Пу није примерен лик јер је, како су закључили, Вини Пу-хермафродит. ,,Вини Пу је го од појаса на доле и не види се јасно ког је пола" навели су  у закључку.
Није ми најјасније да ли је поменути закључак плод њихове ,,генијалности" или само опробана тактика ,,скрени пажњу јавности  док ми донесемо неки спорни закон".
Стара добра тактика. Код нас готово никада не омане...